U prilogu vam šaljem Informacije o akciji prikupljanja potpisa u cilju podrške ponuđenih amandmana na predloge Zakona o osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju.

Molim Vas da na odgovarajuæi naèin prenesete delegatima Skupštine SRS inforrmaciju o èinu prikupljanja potpisa kao i o cilju ove akcije. Verujem da æe to delegatima omoguæiti celovitije sagledavanje opasnosti koje proizlaze iz formulacije navedenih predloga Zakona o osnovnom odnosno srednjem obrazovanju i da æe predložene Amandmane usvojiti.

U vremenu od 13-20 decembra 1989 godine u Vojvodini je sprovedena široka akcija sakupljanja potpisa građana u cilju politièke podrške Amandmanima na predloge zakona o osnovnom i srednjom obrazovanju i vaspitanju. Amandmani su podneti od strane Predsedništva Društva književnika Vojvodine, Katedre za mađarski jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao i od èlana Inicijativnog odbora za formiranje Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Agošton Andraša. Amandmani tretiraju problematiku ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja. Reagovanja na rešenja u navedenim zakonskim tekstovima ne datiraju od podnošenja amandmana, veæ od pojave Nacrta ovih zakona u samoj skupštinskoj proceduri. Agošton Andraš kao delegat DPV Skupštine SRS je veæ u raspravi o Nacrtu ovih zakona istakao potrebu da zakoni ne forsiraju dvojeziènu nastavu posebno u višim razredima osnovne odnosno u srednjoj školi. Dao je predlog da se unapred odredi koje su te srednje škole u kojima æe se nastava obaviti na jezicima narodnosti, sve to u cilju da se uèine jasnijim okolnosti u kojima nadležni organi treba da se zalažu za ostvarivanje ravnopravnosti naroda i narodnosti. Taj predlog nije spomenut ni u jednom dokumentu niti izveštaju o javnoj raspravi. Tokom javne rasprave je Katedra za mađarski jezik dostavila nadležnim organima struèno obrazložene primedbe na nacrt zakona, ali su te primedbe na putu između Komiteta za kulturu Skupštine SAP Vojvodine i SR Srbije nestale. U predloge zakona ni jedna od navedenih primedbi nije uneta. Odlaganje rasprave o Predlogu ovih zakona je omoguæila da se realizuje veæ ranije data inicijativa književnika Èorba Bele da se ova pitanja razmotre i na Tribini Društva književnika Vojvodine, gde se ponovo potvrdila opravdanost primedbi i predloga za poboljšanje navedenih zakonskih tekstova. Posle Tribine sledi razgovor na istu temu u organizaciji mađarske redakcije Kulturnog Centra Novog Sada. U ovom razgovoru u svojstvu uvodnièara uèestvovali su Èorba Bela, Vekaš Janoš i Agošton Andraš, svi èlanovi Inicijativnog odbora za formiranje Demokratske zajednice Vojvođanskih Mađara. Tom prilikom je Agošton Andraš dao predlog za pokretanje akcije za prikupljanja potpisa u cilju politièke podrške amandmanima na predlog zakona o obrazovanju. Inicijativu su prisutni odmah prihvatili i proširili. Veæ je sutradan pripremljen tekst u kojem su navedene teme iz Amandmana i uz pomoæ Erike Kabok urednika kulturne rubrike Mađar so-a i Anike Stanko urednika mađarske redakcije Kulturnog Centra Novog Sada 30 primeraka podeljen studentima koji su izrazili spremnost da uèestvuju u akciji prikupljanja potpisa. Od ovog trenutka je akcija bila prepuštena aktivnostima samih građana. Sredstva informisanja pre svega na mađarskom jeziku umnogome su doprineli celoj akciji obimnim i objektivnim informacijama o suštini i cilju akcije. Zakljuèno sa 20. decembrom 1989 godine sakupljeno je 17.120 potpisa. Potpisnici su bili mahom mađarske narodnosti ali prikupljeno je oko 130 potpisa i od Srba, Hrvata, Crnogoraca, Makedonaca i pripadnika drugih narodnosti u Vojvodini. Akcija je koliko je poznato potekla bez ijednog incidenta. Bilo je na dva tri mesta u nekim školama pojave nerazumevanja, pa i zabrane prikupljanja potpisa u službenim prostorijama škole, ali je mnogo više bilo primedbi da nema dovoljno listi za prikupljanje potpisa, ili zbog toga, što u neke sredine prikupljaèi potpisa nisu stigli. Osim osnovnog cilja akcije da se potvrdi politièka podrška podnetim amandmanima, ona je znaèajna i zbog èinjenice da su demokratski uslovi omoguæili ispoljavanje jednog kolektivnog èina unutar mađarske narodnosti, što svakako pozitivno utièe na njihovo politièko raspoloženje. S druge strane akcija nije kao takva proizvela nikakvo protivljenje, niti oseæaj ugroženosti kod drugih naroda i narodnosti. To veoma jednoznaèno dokazuju potpisi pripadnika i drugih naroda i narodnosti. Sve to zajedno dokazuje, da se u novim sve demokratskijim uslovima pojavljuju i mogu se pojavljivati politièke forme delovanja koja se ne mogu svrstati u dosadašnji arsenal politièkih metoda, ali su ipak delotvorni, a ne proizvede međunacionalna trvenja i jaèaju demokratski duh u društvu. To su razlozi zbog kojih se ova akcija može okarakterisati kao uspela, što æe verovatno potvrditi i Inicijativni odbor za formiranje Demokratske zajednice Vojvođanskih Mađara.

Inicijativni odbor za formiranje Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara je dana 18.12.1989. god. uputio predlog predsedniku PK SSRNV da ova politièka organizacija pruži materijalnu i politièku podršku delovanju ove nove asocijacije. Ponuđeni Programski ciljevi Zajednice su u javnosti izazvali prilièno interesovanje, postavljaju se pitanja o karakteru i ciljevima, o metodu rada i politièkim namerama. Najèešæe pitanje je da li je Zajednica partija. Ne, Zajednica nije i neæe biti partija, što proizlazi i iz programskih ciljeva i dokumenta o naèinu organizovanosti i metodu rada. Zajednica se ne bori za vlast, što je osnovna karakteristika svih partija i svih asocijacija koja to žele da budu. Ali Zajednica želi da deluje u politièkom životu. Pre svega zauzimanjem stavova o politièkim pitanjima koje se tièu ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti, njihovom saopštavanju javnosti i subjektima odluèivanja, te zastupanjem tih stavova u Socijalistièkom savezu i pred zainteresovanim građanima pre svega iz redova narodnosti. Asimilacija je složena društvena pojava. Usled nedostatka nauènih istraživanja ona se u Programskim ciljevima koristi samo kao pojava na koju ukazuju dva podataka koji se mogu izvesti na bazi statistièkih izveštaja o popisu stanovništva. Radi se o izvedenim podacima da je apsolutni broj Mađara u periodu između 1961-1971 opao za 5%, a u periodu 1971-1981 ponovo za 10%. Kao najvažniji razloga za to pored ostalih je dvojezièna nastava u odelenjima sa mađarskim nastavnim jezikom. Za ovu hipotezu mogu se navesti dokazi iz svakodnevnog života, ali pravih nauènih analiza nema. Za vreme autonomaške vlasti takva istraživanja su bila nepoželjna, a pokušaji odluèno suzbijeni. Neki tvrde da je Zajednica oblik jednonacionalnog okupljanja i kao i takav a priori mora da je štetna. Zajednica nije asocijacija koja je stvorena za egzistiranje u partijskoj državi. Ona je element pravne države sa veæ naznaèenim ciljevima. Najbolji primer za potrebu postojanja ove zajednice je èinjenica da je na Tribini Udruženja književnika Vojvodine predstavnici republièkog odnosno vojvođanskog Komiteta za kulturu nisu mogli dati prisutnima pouzdanu informaciju o banalnoj èinjenici, koja je sudbina zadesila Pedloge Katedre za mađarski jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji se odnosili na tekst Nacrta zakona o osnovnom odnosno o srednjem obrazovanju. A oni su od životne važnosti za narodnosti, što pokazuje i uspeh akcija za prikupljanje potpisa za podršku ponuđenih amandmana. Neki postavljaju pitanje èemu inicijativa za formiranje zajednice kada su u svim relevantnim dokumentima prava narodnosti široko utvrđena, a međunacionalni odnosi su dobri. Zajednica želi da dokaže da i pored široko utvrđenih prava, ostvarenje može da bude formalno i skupo, kao i neefikasno. Najbolji primer je za to sudbina Siveri Janoša pesnika koji se u Mađarskoj veæ ubraja u žive klasike, a u Vojvodini su ga bivši autonomaški prvak Major Nandor, direktor NIŠRO "FORUM" i tadašnji glavni i odgovorni urednik Magyar Szo-a a kasnije sekretar Predsedništva PK SSRNV Erdelji Karolj nezakonito smenili sa mesta glavnog urednika èasopisa Uj Simpozion, samo zbog toga što je on u svom listu objavio neke kritiène primedbe na delovanje Major Nandora i Duška Popoviæa u kulturnoj politici Vojvodine. Što se tièe međunacionalnih odnosa u Vojvodini oni su stvarno dobri, ali oni su takvi nezavisno od èinjenice da postoje ubrzane tendencije asimilacije. Oni su takvi uprkos tim tendencijama ravnopravnosti naroda i narodnosti. Oni su tradicionalno dobri jer je istorijsko iskustvo svih koji veæ trista godina žive ovde zajedno, da su međusobna trvenja i tragièni sukobi što su uglavnom izazvani spolja, donosili muke svima bez obzira na nacionalnu pripadnost. Ovim i ovakvim odnosima slobodno, demokratsko oblikovanje, izražavanje i zastupanje kolektivnih interesa pojedinih narodnosti neæe smetati ni onda ako æe se to raditi organizovano pa i kroz takve asocijacije kao što je Zajednica. Duh tolerancije i razumevanja su uslovi bez kojih pravna država u praksi ne može da funkcioniše. U Programskim ciljevima se koristi sintagma "male narodnosti u koje spada i mađarska". Ova formulacija ima za cilj da se napravi razlika između albanske s jedne i svih ostalih narodnosti u republici s druge strane. Osnov za razlikovanje je njihov broj kao i prisutne veoma razlièite tendencije u pogledu nataliteta. Sada, u novim uslovima kada je suverena Republika ta koja treba da odredi model ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti, veoma je važno da se u vezi ovog pitanja uoèe razlike koje su životne, objektivne.